О књизи: 2013 / Свака особа која, задржавајући дах, зове сиротиште има своју причу: неко, једног дана пробудивши се, то разуме неподношљиво желе да помогну, да ова деца нису ништа крива и имају право на срећу, неко годинама сазрева и на дан „Кс” дрхтавом руком хвата слушалицу. Живот сваког од ових људи, будућих мајки и очева, одмах се мења од овог првог позива. Наравно да је тешко, наравно да је страшно, наравно да неће сви моћи да положе овај испит. Књига Татјане Губине је откровење, исповест запосленог у сиротишту. Онај који – на другој страни реке – одлучује о туђим судбинама, одмеравајући све за и против Ова књига испуњава и болом и радошћу, до самих ивица душе. Иза ових осека и осека види се живо, нервозно куцање срца детета које сања да ће једног дана, већ изван ограде сиротишта, почети његов прави живот. Поново ће се родити, у сасвим другој породици, и почеће изнова, ако не са чистог листа, онда барем са црвеном линијом - Здраво... Здраво... Хоћемо да узмемо дете. .. - Здраво... Здраво... Имаш ли деце .— Здраво... Где ти је сиротиште??..